Истраживање судбине српских војника из Првог светског рата који су преминули у Холандији
Аутори: Фабиан и Татјана Вендриг
На углу холандског реформисаног гробља у Гардерену, тик уз шумовит предео Велуве регије у Холандији, стоји споменик у знак сећања на Србе који су преминули од шпанске грознице 1919. године непосредно после Првог светског рата. На споменику је исписано 29 имена војника који су умрли у Гардерену, 21 име војника који су преминули у Најмејгену и њих 14 у Еншадеу, али како се испоставило 2012. године они више нису били ту сахрањени. Трочлани тим, два Холанђанина и једна Српкиња, је био одлучан у намери да сазна шта се десило са тим српским војницима који су преминули у Холандији, која је била неутрална земља током Првог светског рата. Они су желели да сазнају како су ти војници стигли у Холандију, где су сада њихови земни остаци и уколико је могуће да пронађу њихове потомке.
Ђорђе Вукосављевић, највероватније у логору у Солтау (Немачка)
По истраживању холандских општинских архива они су открили да нису само 64 српска војника преминула у три општине у Холандији већ укупно њих 91 у различитим градовима. Захваљујући помоћи српске заједнице у Ротердаму и Утрехту, српских амбасада у Хагу и Прагу и разним другим особама и изворима у Холандији, Србији и Чешкој Републици, ова три истраживача су дошла до више одговара на њихова питања. Када су контактирали прве потомке од неких од 91 војника, појавило се још више питања, али је и још више информација постало доступно.
У Архиву Југославије у Београду истраживачи су дошли до сазнања да су посмртни остаци 88 српских војника преминулих у Холандији транспортовани 18. маја 1938. године у маузолеј у Јиндриховице у Чешку. Током Првог светског рата ово село се звало Хајнрихсгрин и било је део Аустроугарске. Управо овде се налазио аустријски логор, а у коме се поред италијанских и војника других националности налазило пуно српских и руских ратних заробљеника. До 1940. године, ово место је постало почивалиште за посмртне остатке 7470 Срба и 189 Руса.
Споменик у Гардерену посвећен српским војницима из Првог светског рата који су преминули у Холандији
Крајем 2012. године први потомци ових 91 војника су били пронађени. Већина потомака није знало да су њихови предаци преминули у Холандији и да су последње коначиште пронашли у Јиндриховицама. Ипак неки од њих су знали, као на пример праунука Ђорђа Вукосављевић (рођеног у Крагујевцу, Србији). Ова три истраживача су била срећна што је она поделила писма и фотографије њеног прадеде са њима, писма која она брижно чува. Она је знала да је Ђорђе преминуо у Холандији, али није знала да су његови посмртни остаци у Јиндриховицама.
Овде можете прочитати део из писма које је Ђорђе написао својој супрузи 30. јуна 1918. године вероватно из Солтауа, Немачке:
Драга Лепа, ако не добијеш скоро моја писма, знај да нисам више жив. Јер волијем и умрети сада него доцније слеп ићи по свету. Ћорав човек не ради у руднику. Ако се избавим одавде јавићу ти. Само ми је жао што још нисам добио слику дечију и твоју, да бих могао видети и Ружицу. Драга Лепа, ево ти данас шаљем (25) двадесет и пет марака. Купи деци што оћеду, нека знаду да им је од оца а нарочито Ружица која ме још не зна као и ја њу.
Ђорђе је био подофицир српске војске током Првог светског рата и преминуо је 22. јануара 1919. године у логору у Нив Милигену, близу Гардерена. Никада се није вратио у своју домовину и више никада није видео своју вољену супругу и децу.
Маузолеј у Јиндриховицама, Чешка
Осим 10 војника чије су потомке пронашли, истраживачи су одлучни да пронађу још породица и да дођу до још више информација у вези са судбином ових несрећних српских војника који су умрли у Холандији, далеко од своје домовине.
Више информација на www.secanje.nl
